Vatroslavljev univerzum

Predstava ljudskih konstrukcija i ideja o kontroli i dominaciji nad nekontrolisanom prirodnom silom stvaranja. Gospodar vatre. Mučitelj duše. Posvećen, do kraja.

Njegov alter ego je spoj Vatra i Slave, u kom mu, očekivano, često izmakne laž i pretvori se u istinu. Njegovi robovi stoje u redu, oni koji imaju dušu, i na kraju on sam, kao poslednji u lancu.

Vatroslavljeva muška energija i alter ego. Savršen frajer, proizvod društva u kom živimo.

Predstavlja čvrst stav i posvećenost koji pokreću ljudsku kontrolu, jak ego i istaknute ljudske vrednosti dominacije nad prirodnom silom, ali mu ponekad izmakne i otkrije ono što stoji iza zavese, zajedno sa Slavom.

Vatroslavljeva ženska energija i alter ego. Vatrova leva ruka, njegova druga polovina, ženska energija sputana istom tvorevinom ljudskog ega kao i Vatro.

Ima sve Vatrove osobine, ali pošto je žena, to često dolazi uz mali obrt i malo začina. Vatro i Slava zajedno prave Robebe, i nekako ispada da Vatro rađa umesto Slave, ali tako se to kod njih radi, jer je Slava previše zauzeta time da bude lepa i vitka.

Čovek koji je mrtav, a još živi, čija je duša zarobljena u kavezu tela i vođena ljudskim idejama o dominaciji nad prirodnom silom.

Robot, mašinski rob, ljudski pomoćnik i čuvar ideologije ljudske kontrole nad prirodnom silom. Oponaša ljudsko ponašanje, ali bez duše, što znači bez inteligencije, samo sa sofisticiranim algoritmima i programima koji je glume.

Vatroslav je napravio Roba da bi služenjem drugima ostvario potpunu kontrolu, ali za ličnu poslugu uvek radije bira Kostura, jer Kostur još ima dušu, iako u mrtvom telu.

Predstavlja zbunjenost, izgubljene duše i iskren, ali bespomoćan čist duh ljudske životinje, kome uvek treba neko da mu pokaže pravac i suzi njegovu živost u određenom smeru.

Predstavlja jednosmerni nagon bez duše, automatizovan ljudski odgovor u jednom pravcu, nastao iz ponavljanja i indoktriniranih obrazaca ponašanja.

U ovoj fazi nema čak ni ego ni pojam po kom bi sudila, samo čist naučeni impuls da poleti pravo na sledeće đubre koje ugleda.

Vatroslavljeva maska kojom se skriva stvarnost. Ali je simbol tajne i ometanja, kao i ljudski alter ego projektovan u beskraj. Istovremeno je i ogledalo Vatroslavljevog sopstvenog ega.

Robot beba koja predstavlja ljudsko potomstvo u ovom zbunjenom svetu, potomstvo koje dušu nije ni imalo na početku.

Rođena u ovom svetu iz spoja Vatrove i Slavine sorte, pravo iz potrošačkog stomaka Vatra, nadahnuta Robovim konceptom i gutanjem svega što je sledeće na redu za varenje, duhovno ili fizički.

Zlatni mozak. Simbol ljudske izolacije: organ mišljenja, obožavan kao da je on sve što jesmo. Usredsređen na ideje koje proizvodi, pokazuje koliko je čovek odlutao od svega oko sebe.

Svaki lik nosi po jedan, i većina ga zamenjuje za dušu. On misli, planira i gradi. Ne može da oseti svet koji stalno objašnjava. Ono što gradi je Kocka.

Crna kocka. Ono što Mozak gradi: izolovano mišljenje pretvoreno u predmet. Ego i individualizam, odvojene uske ideje koje mozak stvara, one od kojih su sazidani civilizacija i društvo.

Savršena, tvrda, zapečaćena i prazna. Površina joj je ogledalo, pa ko god zuri u nju vidi samo sebe. Nikada se ne otvara. Kad se konačno otvori, unutra je mozak.