Svi Znaju Sve

Duša uvek zna sve A mozak nikada ne Svi znaju sve A prave se da ne Tako im je lakše Dok ne udare u zid istine Svi se prave da su žrtve svoje potrebe Uvek nose maske Vremena nema da se prepuste A u biti, vremena nema i nikad neće biti Vreme ne postoji Tok života uvek je... Samo teče Nikada ne stoji Samo se odvije, Ne može da se ustroji Niti može da se izbroji... Drugo su samo trzaji tvoji i moji... Svi znaju sve a kao ne... Tako im je lakše Da se prave da ne vide Kiša ne ide nazad u oblake Reka ne teče nazad u korito Biljka ne moze da odraste nazad u seme Sve samo ide napred, raste, kulja i prožima se kroz sve Ne prestaje... Svi znaju sve a prave se da ne Tako im je kao lakše Dok ne udare u zidove Sami sebi sagradjene Energija ih otkrije Žrtva nisi ti, pojava životne sile jesi... Osetljivi smo svi Život u biti takav je Nema mesta za laž i predstave To nije sramota Nego spoznaja vrednosti ljubavi Svakog trena i jedinog života, Duha iz semena Prirode bez imena i vremena Sve što si napravio čoveče je ono što nije sve A sve osim toga je ustvari sve, Što ne da nikad da meri se... Svi znaju sve a prave se da ne... Svi znaju sve a prave se da ne... Samo sada i uvek si tu U ovom beskrajnom trenu Nisi juče, niti ideš sutra U neka nova mrtva jutra Niti tamo, niti ovamo, Nego tu de jesi sad Zauvek si, ni star, ni mlad, Nisi pojava to je samo obmana Svi znaju sve a prave se da ne... U tebi je sila, struja kad se um pusti da odkulja Inače ti svaka ideja dušu nažulja Dok ne sagori ulja Onda se tek pustiš i vratiš uvek tu U svom samom sebi spokoju U zum aut U životnu prirodnu spoznaju Sada si i jedino uvek tu U svom, svetom I svemu svega prisustvu Nemoj da se lažemo Nego što jeste da uvek bez stida i dela ukažemo Svi znaju sve a prave se da ne Lažu samo sebe