Vatra Gori

noć je, crno je, strah je beži od sebe i svega mrak je video žbun da gori uzeo granu večnu vatru u sebi da viori vatra gori, vatra gori, večni plamen u zori vatra gori, vatra gori, on se ko zastava viori krenuo da sija kontrolom da ubija od prirodne sile da se odbija drugi ga videli da u glavi nije sam kompleks ga rovari a misli da je bogom dan uzeo je deo sunca prirodne sile dar misleći da večni život sile ima kvar vatra gori, vatra gori, večnu ideju u sebi mori drugoga ko je i on sam da izgori krenuo da beži od sebe sam ušo u pećinu da vidi sunca sjaj krenuo da kuje kobni plan vatra gori, vatra gori, dušu mu izgori komad tela drugog živog ko jelo preko uma namako kajmak velo službenik, stranac, poslanik u svojoj kući postao podanik sluga kontrole i laži zauvek ostao sam sebe nikada nije spoznao večan život i sklad sile jedine kontrole nikad nije doznao