Iskra

Daj detetu pištolj da oseti kako je zabavno ubiti... Daj svojoj bebi igračku Da je kontroliše sa radošću Daj sebi ekran Pusti tok uma u mašinu Napari mozak i naćićeš tu kuvanu kašu finu... Kakav ukus, ni tren za bacanje... samo hleb za macanje Kad je sve što dotakneš uvom, rukom, misli i okom zatrovano i gurnuto od suštine, u korenu vuče te samo u smeće, bezdan beskrajne dubine... izgleda da nema mesta za tebe da budeš ništa više od kontrolisanog vanzemaljca, robota, čudaka, klovna, ludaka, rastrojenog bota kao što sam ja... što je veća laž, veća je i istina Ali uvek postoji svetlost, sila na koju ne mora da se ukaže... Ona je uvek prisutna i uvek je tu, dok čujes ove zvuke, iskra živi i bez njih... Ona nikada ne može biti uništena, za razliku od toga što ti je rečeno Ona je uvek slobodna, u suprotnom ne može da bude Ti nikoga nećeš zajebati...